Tema ovog teksta je hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila), poremećaj od kojeg pati veliki broj ljudi mada mnogi to i ne znaju. Često prođe dosta vremena dok se postavi prava dijagnoza i veliki broj neprijatnosti koje osoba doživljava ne pripiše pravom uzroku – upravo hijatusnoj herniji.

Simptomi koji je prate su mnogobrojni a u praksi su se pokazali kao najneprijatniji: zadihanost pri hodu, plitko disanje i nemogućnost da se udahne punim plućima, zatim gorušica, težina i bol u želucu kao i nervoza i anksioznost. Zašto je tako komplikovano doći do prave dijagnoze i postaviti okvire lečenja kada je ovaj poremećaj u pitanju? Pročitajte nastavak teksta i sve će vam biti jasno.

Šta je hijatus hernija

Svaki put kada se unutrašnji deo tela „gura“ u područje koje mu ne pripada, to se zove hernija. Hijatus hernija (želudačna kila, kila na želucu) se formira kao ispupčenje koje prolazi kroz otvor koji povezuje želudac i jednjak i koji je deo digestivnog sistema. Inače, odatle i naziv poremećaju: hijatus znači jednjak a hernia kila.

Po klasifikaciji, postoje četiri vrste hijatusne hernije a najčešće se javljaju klizajuća ili aksijalna (javlja se kod 95% slučajeva) i paraezofagelana hernija koja se mnogo ređe javlja ali je rizičnija po zdravlje. Kod ove hernije deo želuca se istisne kroz otvor i ostane pored jednjaka. Iako i ovaj tip hernije može biti bez simptoma, postoji opasnost da želudac postane „ugušen“ i da mu se prekine dotok krvi što može uzrokovati oštećenje tkiva. U nastavku ovog teksta ću više opisati češći oblik hernije – klizajuću herniju.

hijatusna hernija - kila na želudcu

Hijatus hernija (želudačna kila, kila na želucu): Uzroci i faktori rizika

Procenjuje se da je kod 60 procenata odraslih prisutna hijatus hernija i da više od polovine osoba preko 50 godina ima hijatusnu herniju mada mnogi nikada nemaju simptome. U velikom broju slučajeva se ne može reći kada i kako je nešto uzrokovalo njen nastanak. Uopšteno govoreći, najčešći uzroci su slabost mišića u abdomenu, povišena napetost probavnog trakta i, generalno, visok nivo zapaljenja u telu.

Kada mišići, koji okružuju otvor koji razdvaja jednjak od želuca (ezofagealni hijatus), postanu slabi i prestanu da funkcionišu pravilno, to utiče na formiranje hijatusne hernije (praktično, mišić se olabavi, nema onu snagu zatvaranja želuca koju je imao).  Ovaj otvor je ovalnog oblika, i kontrolišu ga određeni ligamenti i membrane koji su od suštinskog značaja za održavanje kontrole tkiva želuca i njegovog sadržaja uključujući i želudačnu kiselinu. Njihov uobičajen zadatak je da zatvaraju potencijalne prostore između otvora i jednjaka i otvaraju se i zatvaraju u zavisnosti od toga da li ste nešto pojeli (pogledajte gornju sliku i biće vam sve jasno).

Dakle, kada spomenuti mišići koji kontrolišu gutanje i tkiva u jednjaku postanu neelastični, slabi, zategnuti ili izloženi velikom stresu i pritisku, želudačna kiselina i delovi želuca mogu da se „probiju“ – popnu u donji deo jednjaka i izazovu dosta neprijatnosti. Česta je i gorušica i to je jedan od razloga zašto se hijatus hernija često povezuje sa GERB-om.

Jednostavnije rečeno, zbog raznoraznih razloga – mišići koji bi trebalo da deluju kao snažna kapija između jednjaka i želuca – popuštaju, a pošto je pritisak u želucu veći nego u jednjaku – njegovi delovi se bukvalno mogu popeti kroz otvor i izvršiti pritisak pre svega na srce i pluća ali i kiselinom oštetiti sluzokožu jednjaka. Kako utiču na pluća i srce? Čisto mehanički – smanjuju prostor pa dolazi do otežanog disanja a kada je srce u pitanju: Hijatus hernija i lupanje srca imaju značajnu povezanost (kako i ne bi kada hernija bukvalno dodiruje srce i smanjuje mu „radni“ prostor!).

 Hijatus hernija: Faktori rizika za nastanak

  • Visok nivo zapaljenja u telu  što je povezano sa lošim stanjem creva (SIBO – propustljiva creva) i konzumiranjem industrijski prerađene hrane;
  • Gojaznost i prekomerna težina što izaziva povećan pritisak u abdomenu direktno utiču da se pojavi želudačna kila – kila na želucu;
  • Nepravilna i nutritivno siromašna ishrana;
  • Trudnoća – zbog razvoja fetusa, organi trpe kontinuirani pritisak;
  • Jak ili hronični kašalj koji može biti uzrokovan infekcijom ili bolestima respiratornih organa;
  • Opstipacija i naprezanje prilikom pražnjenja creva;
  • Genetske predispozicije – neki ljudi se rađaju sa većim hijatusnim otvorom u dijafragmi i zbog toga postoji veći rizik da nastane kila na želucu (želudačna kila) ;
  • Podizanje teških predmeta do tačke naprezanja mišića u abdomenu;
  • Povreda dijafragme ili abdomena;
  • Dugotrajno sedenje i pasivan životni stil;
  • Alkohol, pušenje i kontinuirani stres…

Hijatus hernija: Simptomi

Često se dijagnoza hijatusne hernije (kila na želucu, želudačna kila)  postavi kada osoba uradi  rendgenski snimak grudnog koša ili abdomena ili prilikom gastrointestinalne endoskopije jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (duodenuma). Mada se već pažljivom analizom simptoma može pretpostaviti šta je u pitanju.

Simptomi koji se najčešće javljaju

  • Problemi sa varenjem (teško i sporo varenje, nadutost i gasovi);
  • Plitko disanje, nemogućnost da se udahne punim plućima;
  • Bol u grudima;
  • Gorušica;
  • Otežano gutanje;
  • Osećaj postojanja knedle u grlu;
  • Često podrigivanje;
  • Aritmija (tahikardija, bradikardija, nepravilan rad srca, lupanje srca…);
  • Osećaj težine u želucu nakon jela;
  • Bol u leđima, u dnu leve plećke (može se napipati kao tvrd čvor koji se masiranjem može opustiti i time osobi olakšati disanje);
  • Nervoza i anksioznost…

Hijatus hernija i lupanje srca

Jedan od spomenutih a veoma neprijatnih simptoma stvara vezu: hijatus hernija i lupanje srca. Naravno, ljudi posebno ne vole bilo koji neprijatan osećaj vezan za srce i često su zabrinuti. Međutim, kod velikog broja, ovaj poremećaj u ritmu rada nastaje upravo zbog postojanja mehaničkog problema tj. prodora želudačnog sadržaja u jednjak i bukvalno mehaničkog pritiska na srce. Ako i vi imate ove probleme, setite se šta jedete i kako – pokušajte da manjim obrocima dovede u red i hijatus hernija i lupanje srca.

Komplikacije zbog hernija

Gorušica, vraćanje kiseline i GERB…

Decenijama su istraživači verovali da su GERB i hijatus hernija (kila na želucu, želudačna kila) ista stvar. Klizajuća hernija je najviše povezivana sa vraćanjem kiseline ili GERB-om. Međutim, uvidi iz novijih istraživanja pokazuju da je vraćanje kiseline / GERB vezan za iste faktore koji uzrokuju hijatusnu herniju ali da oni nisu ista stvar. Vremenom, ako se ne leči, GERB ponekad može dovesti do ozbiljnih problema kao što su refluksni ezofagitis, Barrettov jednjak i adenokarcinom jednjaka (rak jednjaka). Zbog ovih rizika, stručnjaci smatraju da je veoma važno da lekari istraže da li pacijent sa povremenim simptomima refluksa kiseline takođe ima hijatusnu herniju.

Želudačna kila (kila na želucu): Konvencionalni tretmani

Lečenje nije potrebno svakoj osobi koja ima hijatusnu herniju, zato što većina ne doživljava simptome ili bol. Ako su simptomi prisutni, vaš doktor će dijagnostifikovati hijatusnu herniju pomoću endoskopskog testa, pH testa ili rendgenskog snimka da bi pronašao abnormalnosti unutar jednjaka. Kada lekar pronađe hijatusnu herniju, tretmani će zavisiti od toga koliko su teški simptomi, ako postoje bilo kakve komplikacije koje su se razvile, i koliko često se nosite sa bolom zbog žgaravice. Većina tretmana se sastoji u  kontroli simptoma GERB-a. Za to se koriste antacidi, H2 blokatori ili drugih lekovi. Obično se  koriste za regulisanje simptoma žgaravice / vraćanja kiseline.

U teškim slučajevima, predlaže se operacija. Hirurgija je ponekad potrebna ako se deo želuca „preseli“ u lošu poziciju, koja prekida dotok krvi u stomak. Laparoskopska hirurgija je jedna od uobičajenih hirurških metoda koje se koriste za fiksiranje kila. Smatra se da je rizik relativno nizak.

Celovit pristup i prirodni lekovi

Rešavanje problema koje nosi hijatus hernija zahteva odgovoran pristup zato što je sam poremećaj ili sindrom kako se još zove, prilično složen. Promena životnog stila igra veliku ulogu u lečenju hijatusne hernije. Imajući u vidu njenu prirodu, najpre treba da korigujte ishranu i prilagodite je svom životnom dobu, dnevnim aktivnostima i ličnim afinitetima, tj. toleraniciji ili netoleranciji određenih namirnica.

Ništa manje važno je opuštanje dijafragme ukoliko je zgrčena ili jačanje ukoliko je previše slaba a najjednostavniji i najprirodniji način za to je abdominalno (stomačno) disanje. Dakle, inicijalni plan bi bio: najpre treba raditi na poboljšanju ishrane, regulisanju telesne težinu, povećanju aktivnosti, eliminisanju stresa, pažljivom izboru lekova koji se koriste (da, i lekovi mogu dovesti do slabljenja mišića i nastanka kile).  Više o ovim prirodnim medotama  u nastavku.

Manuelne metode

  1. Manuelno nameštanje želuca podrazumeva primenu određenih mehaničkih zahvata a to je pre svega jednostavna i efikasna samo-masaža i nameštanje želuca. Da biste to primenili potrebno je da dobro proučite svaki zahvat i celu proceduru samomasaže.
  2. Drugi mnogo lakši i jednostavni način je da potražite pomoć osteopate. Konačno i u našoj zemlji poslednje 2-3 godine je moguće obaviti osteopatski pregled. Osteopatija je metoda lečenja manuelnim nameštanjem  mišića, kostiju i unutrašnjih organa – pa samim tim i želuca. Ustanovio ju je dr Andrew Taylor Still u 19. veku.

Hijatus hernija i ishrana

Kada je želudačna kila u pitanju teško je preporučiti određeni već poznati sistem ishrane koji jednostavno treba samo slediti. Budući da svi posedujemo sopstvenu individualnost ali i istoriju nastanka ovog oboljenja, najbolje je da utvrdite šta je to što smeta i pogoršava simptome i sistemom eliminacije napravite jelovnik koji će vama odgovarati. Za to je potrebno vreme, znanje i strpljenje i pošto se radi o vašem zdravlju vredi se potruditi i uložiti sve što je potrebno da pronađete model koji će vama pomoći.

  • Uvek uključite ili isključite po jednu namirnicu da biste lakše utvrdili šta se u vašem organizmu dešava. Određene namirnice same po sebi nisu za vas škodljive ali u interakciji sa nekom drugom namirnicom mogu uzrokovati probleme, pa imajte to na umu. Zato je preporučljivo da neprekidno učite i istražujete. Otežavajući faktor je to što danas postoji veliki broj različitih a često i kontradiktornih a naučno valjanim činjenicama potkrepljenih dijeta i  sistema ishrane što dodatno otežava snalaženje i primenjivanje istih. Bolje je da sami sprovedete eksperiment nego da budete deo nečijeg eksperimenta.
  • Izbacite iz ishrane industrijski prerađenu hranu i veštačke začine. Izbegavajte alkohol, kafu, sokove,  gazirana i energetska pića, pohovanu i masnu hranu, čokoladu, crni luk i namirnice koje stvaraju nadutost.
  • Jedite sporije, dobro i dovoljno dugo žvaćite svaki zalogaj hrane i opustite se (drugim rečima, jedite svesno i pažljivo). Posle jela obavezno prošetajte ili napravite makar 200 koraka.

Regulišite telesnu težinu

Prekomerna težina ili gojaznost dodatno opterećuju mišiće na ulazu u želudac i time je otežano varenje hrane što onemogućava dobru apsorpciju hranljivih materija iz hrane a time vremenom stvara nedostatak vitamina i minerala što dodatno izaziva druge simptome. Time se zdravstveni problemi uvećavaju i usložnjavaju. Održavajte optimalnu telesnu težinu.

Nastojte da poštujete zahteve večernje rutine

Pokušajte da ne idete u krevet nekoliko sati nakon večere, jer ležeći položaj može pogoršati situaciju. Nakon poslednjeg obroka u toku dana ostanite budni najmanje 3 sata,  prošetajte nakon obroka i pokušajte da ostanete opušteni kako biste se pripremili za  spavanje. Da bi se sadržaj iz želuca lakše prebacio u creva, podesite položaj za spavanje. Spavajte pod malim uglom i podignite uzglavlje 7-10 cm. To možete postići korišćenjem većeg jastuka ili postavljanjem podizača ispod postolja kreveta.

Budite dovoljno aktivni tokom dana – nastojte da napravite najmanje 10.000 koraka što će povoljno uticati na kvalitet sna.

Vežbanje

Neki od simptoma koji su česti kada je hijatus hernija u pitanju, otežavaju redovnu i adekvatnu fizičku aktivnost. Mnoge vežbe ne možete raditi zbog toga što će pojačati simptome koje imate ili ih čak izazvati. Od nekih malo napornijih vežbi možete dobiti „preskakanje srca“. Zato je plivanje najpogodniji način fizičke aktivnosti za osobe sa hijatusnom hernijom.

NAPOMENA: Osobama čiji je problem hijatus hernija se preporučuju određene vežbe i potrebno je pridržavati se datih uputstava da bi se izbegle aritmija i tahikardija u toku vežbanja.

Pušenje i hijatus hernija

Pušenje povećava zapaljenje i narušava mišićne reflekse koji su važni za kontrolu oslobađanja digestivnog sadržaja. Pušenje može povećati proizvodnju želudačne kiseline i vraćanje kiseline.

Izgradite veštinu otpornosti na stres

Stres je veoma „popularan“ i najčešće spominjan uzrok mnogobrojnih zdravstvenih tegoba a često se pojavi i tamo gde mu nije mesto. Da biste prestali da budete žrtva stresa, ako to već jeste, ili da biste sprečili da ikada padnete pod njegov uticaj, poželjno je da razumete zašto i kako nastaje stres i šta da uradite da vas zaobiđe.

Za osobe koje pate od hijatusne hernije to je važno pitanje koje prvo treba rešiti. A i veliki izazov jer današnji  radni i životni tempo svakodnevno donose stresne situacije. Vi ih ne možete jednostavno isključiti ali zato možete izabrati kako ćete na njih da reagujete. Vaša reakcija na neki događaj, osobi ili situaciju daje karakteristiku stresnog i zato pre nego što reagujete tri puta duboko udahnite i izdahnite. Time ćete sebi dati prostora za razumnu i kvalitetniju reakciju.

Provodite što više vremena u prirodi. Svakodnevno šetajte i opuštajte se.

Ovladajte abdomenalnim / stomačnim disanjem

Veliki broj ljudi zanemaruje jednu vitalnu funkciju, koja na žalost kod velikog broja ljudi funkcioniše neprirodno, a to je disanje. Prirodno disanje je stomačno disanje. Sama reč govori da stomačno (abdominalno)  disanje uključuje aktivnost stomaka i sami možete videti da bebe i mala deca dišu stomakom – kada udišu stomak se širi a kada izdišu stomak se uvlači i sve to se spontano odvija. Proverite da li dišete stomakom:

  1. Lezite na leđa i stavite levu šaku na stomak a desnu na sredinu grudnog koša.
  2. Dišite onako kako inače dišete. Ako vam se ruka na stomaku ne pomera prema spolja, a ruka na grudima se pomera, znači da NE DIŠTE stomakom već grudima
  3. Ako se ruka na stomaku pomera ka spolja kod udisaja i povlači kod izdisaja znači da dišete pravilno stomačno disanje.

Umesto zaključka

Želudac je anatomski tako postavljen da predstavlja centralni deo našeg tela – kao da sve što u životu dolazi želudac ne zaobilazi i sve treba da se „svari“ . Da bi ostao zdrav i jak potrebno je potruditi se i negovati ga. Neki rođenjem dobiju jak želudac dok su drugi na tom planu zakinuti.

Osetljiv želudac reaguje i na najblaži negativan osećaj.  Zdravi ste onoliko kolika je sposobnost vašeg želuca da ostane na svom mestu, da pravilno vari i apsorbuje hranu ali i emocije (o tome nekom drugom prilikom).