Šta su moždani talasi, kakvu „ulogu“ imaju u našem životu i, možda najbitnije pitanje, kakvu praktičnu dobrobit za nas i naš svakodnevni život može da ima poznavanje ovih talasa?

Svakodnevne sitnice…

Gotovo uvek kada se suočimo sa problemima, od sitnih pa do onih najkrupnijih, spontano počnemo da tražimo krivca za ono šta nam se dešava. Obično krenemo od sudbine, Boga, vaspitanja, grešaka iz prošlosti itd. Koliko često pomislimo da je glavni „krivac“ naš mozak ili bar informacije koje pogrešno obrađuje ili su mu „nametnute“ pogrešnim očitavanjem čula? O ovoj mogućnosti zaista retko razmišljamo, a razlog je uglavnom skriven u manjku informacija o funkcionisanju samog mozga. Zato tekst koji sledi, ima namenu da bar malo osvetli zamršene putanje kojima se naše misli kreću i pomogne nam da bolje razumemo ovaj grandiozni super kompjuter.

Pozadina misli

U pozadini svih naših misli, emocija i ponašanja je komunikacija između neurona u mozgu. Njihova komunikacija se odvija putem električnih impulsa koji, sinhronizovani, stvaraju moždane talase. Ovi talasi se mogu detektovati elektroencefalografom (EEG) – aparatom koji beleži raspone frekvencija na osnovu kojih se određuje vrsta talasa. (Inače, da vas podsetim vrlo kratko, merna jedinica frekvencije je Herc (Hz) i predstavlja broj ponavljanja događaja u jednoj sekundi.)

Tako se sa pravom može reći da mi „radimo“ u okviru 5 vrsta talasa (5 frekvencija). Svi oni su prisutni u isto vreme ali samo jedan je dominantan. Upravo taj dominantni talas i njegove karakteristike određuje naše trenutno stanje svesti.

Različiti talasi – različita stanja i obrnuto

Svaki proces koji menja našu percepciju menja i moždane talase. Na primer uzimanje lekova i lakih droga utiče na naše doživljavanje sveta oko nas i tu su praktično moždani talasi „dirigovani“ od strane hemijske supstance. Sa druge stane, postoje određeni sistemi (npr.  tradicionalni istočnjački: joga i meditacija) koji imaju harmonizujući uticaj na moždane talase.

Nestabilnost u moždanim ritmovima je povezana sa većim brojem različitih simptoma koji se pogrešno nazivaju bolestima. Na primer, povezani su sa: tikovima, opsesivno kompulzivnim poremećajem, agresivnim ponašanjem, besom, paničnim napadima, bipolarnim poremećajima, migrenama, epilepsijom, apneom u snu, tinitusom, anoreksijom, bulimijom, dijabetesom hipoglikemijom, eksplozivnim ponašanjem i mnogim drugim stanjima. A ovih desetak simptoma je tek dato ilustracije radi… Može se slobodno reći da poremećeni ritmovi moždanih talasa izazivaju veliki procenat različitih simptoma kod savremenog čoveka.

Boljim poznavanjem moždanih funkcija, čovek stiče mogućnost da na pravilan način koristi svoje potencijale i da menja ono što se u nauci ranije smatralo nepromenljivim genetskim nasleđem.  A da bi smo to postigli – prvo moramo detaljno da upoznamo moždane talase i njihove karakteristike.

Moždani talasi

Od  najviših ka najnižim

Gama moždani talasi

Oni su najbrži i najsuptilniji talasi. Odnose se na istovremeno procesiranje informacija iz različitih delova mozga. Gama talasi prenose informacije i „pomažu“ njihovu bržu redistribuciju u različite centre mozga.

Ovi talasi su bili dugo zanemareni dok istraživači nisu otkrili da su to talasi koji se javljaju u stanjima univerzalne ljubavi i vrlina. Gama talasi su iznad neuronske aktivnosti tako da je još uvek misterija kako nastaju. Petpostavlja se da gama talasi nastaju u stanjima proširene svesti.

Lična karta Gama moždanih talasa

Frekvencija od 32 do 100 Hz

Nestabilnost ovih talasa (preveliki skok oscilacija bilo da je povećanje ili smanjenje u pitanju) dovodi do: anksioznosti, uzbuđenja, stresa, ADHD-a, depresije, nesposobnosti za učenje… Na duhovnom planu smatra se da su to talasi genija, i ljudi sa visokim stepenom svesnosti i da ih doživljavaju monasi i vizionari.

Takođe su odgovorni za mistična i astralna iskustva, visok nivo koncentracije i usredsređenosti. Od ključne važnosti su za samosvest i duhovne uvide.

Da biste se uravnotežili i duže bili „preplavljeni“ gama talasima najbolja je meditacija.

Beta moždani talasi

Ovi talasi su usmereni ka spoljašnjem svetu i kognitivnim poslovima. To su brzi talasi, prisutni kada smo budni, pažljivi, angažovani oko rešavanja problema i rasuđivanja, kada smo fokusirani na mentalne aktivnosti, kada donosimo odluke.

Postoje tri vrste beta talasa:

  • Niski beta talasi se definišu kao relaksirana pažnja i prisutni su kada uživamo dok čitamo knjigu, dakle, pokazujemo određeni stepen pažnje ali bez naglašene budnosti.
  • Srednji beta talasi su prisutni kada smo fokusirani na nešto – recimo kada duže učimo. Ovaj nivo beta talasa odražava stepen racionalnog razmišljanja.
  • Visoki beta talasi su prisutni kod složenog razmišljanja, integrisanja novih iskustava, anksioznosti, uzbuđenja, stresa… Dugotrajan visok nivo beta talasa nije poželjan za naš mozak zato što oduzima veliku količinu mentalne energije.

Lična karta Beta moždanih talasa

Frekvencija od 13 do 32 HZ

Nestabilnost: višak adrenalina, anksioznost, velika uzbuđenost, nesposobnost da se osoba opusti, stres, ADHD, sanjarenje, depresija, smanjena sposobnost spoznaje, utiču na razmišljanje levom stranom mozga, povezani su sa stresom i strahovima. Nesinhronizovani beta talasi su korisni za kratkoročno pamćenje i rutinski rad.

U svakodnevnom životu kada osetite da ste „ispali“ iz beta talasa (recimo drema vam se) obično posežete za nekim sredstvom za „vraćanje“ u betu kao što su kafa, energetska pića i drugi stimulansi.

Alfa moždani talasi

Ovi talasi dominiraju kada smo opušteni i kada misli lagano teku, kada sanjarimo i prisutni su i u nekim meditativnim stanjima. To su talasi, „moći sadašnjosti“, stanja u kojem se naš mozak odmara. Alfa talasi pomažu u celokupnoj mentalnoj koordinaciji, smirenosti, budnosti, integraciji uma i tela i u učenju.

U uzrastu od šeste do osme godine života, deca funkcionišu na alfa talasima. U ovoj životnoj fazi počinje razvoj analitičkog uma i počinju da tumače informacije koje dolaze spolja, donose zaključke o tome kako svet funkcioniše. Istovremeno njihov unutrašnji svet postaje jednako stvaran kao i spoljašnji. Upravo to podjednako prisustvo u oba sveta im omogućuje da u tom uzrastu budu vešti imitatori.

Lična karta Alfa moždanih talasa

Frekvencija od 8 do 13 HZ

Nestabilnost: sanjarenje, nesposobnost fokusiranja, osoba je previše opuštena, anksioznost, visok nivo stresa, nesanica, OKP…

Dobro balansirani utiču na opušteno fokusiranje i opšte dobro zdravlje, mentalnu koordinaciju, dugoročnu memoriju, kreativnost i vizualizaciju.
Često ove talase povezuju sa meditacijom na svetlost.

Alfa talase će povećati: alkohol, marihuana, sredstva za opuštanje i pojedini antidepresivi.

Inače, Alfa moždani talasi su najlakši za uočavanje. Mogu biti primećeni već kada su oči zatvorene a um smiren. Često se mogu naći i za vreme aktivnosti kao što su: joga, umetnički zanos i trenuci pre nego što osoba utone u san.

Theta moždani talasi

Theta talasi koji su aktivni u stanjima kada se čula povlače iz spoljašnjeg sveta i usmeravaju na unutrašnje signale i senzacije. Kada padamo u san ili se tek budimo, aktivni su theta moždani talasi i tada je pojačana intuicija i pristup informacijama koje su izvan naše svesnosti dok smo budni. U theta stanju smo otvoreni za „programiranje“ jer je tada tanka granica između svesnog i podsvesnog uma.

U podsvesti se nalaze naši strahovi, traume, noćne more, blokade i mnogo toga problematičnog i nerazrešenog pa je zato stanje u kome dominiraju Theta talasi idealno da se sav taj neželjeni teret ukloni. Theta talasi su neophodni za učenje i pamćenje. Spontana isceljenja (kao i theta isceljivanje) se događa upravo u stanju theta moždanih talasa.

Deca u uzrastu od druge do šeste godine života funkcionišu na theta talasima. Sve što im govorite, kako se prema njima odnosite, čime ih plašite, urezuje se duboko u njihovu podsvest i utiče na njihov kasniji život.

Lična karta Theta moždanih talasa

Frekvencija: 4 – 8 Hz

Nestabilnost: ADHD, depresija, hiperaktivnost, impulsivnost, neučtivost i nemarnost, anksioznost, slaba emocionalna svesnost, stres…

Karakteriše ih i smanjena svesnost, duboka meditacija, intuicija vitalna za učenje i pamćenje.

Bljeskovi unutarnjih uvida i inspiracije, spontana isceljivanja u najvećem broju slučajeva se odvijaju kada su Theta moždani talasi dominanti.

Različiti depresanti i lekovi utiču na pojavu Theta stanja – mada je prirodno postignuto (npr. meditacijom, sanjarenjem…) Theta stanje je idealno za isceljenje.

Prema rečima profesora Džima Lagopulosa (Jim Lagopoulos) sa Univerziteta u Sidneju, „…studije su pokazale da theta talasi ukazuju na duboku relaksaciju i češće se javljaju kod veoma iskusnih meditanata. Izvor su verovatno frontalni delovi mozga, koji su povezani sa praćenjem drugih mentalnih procesa. “ (Interesantno je pročitati studiju: Increased theta and alpha EEG activity during nondirective meditation.)

Kada sprovodimo neku radnju po automatizmu, tada se um najčešće „isključi“ , npr. pranje zuba, tuširanje i tada možemo pokrenuti Theta talase. Istraživanje je pokazalo i pozitivnu povezanost theta talasa s pamćenjem, kreativnošću i psihološkom stabilnošću.

Delta moždani talasi

Ovo su veoma spori i „glasni“ talasi, prodiru duboko kroz telo i možete ih zamisliti kao sporo ritmično udaranje u bubanj. Stvaraju se u najdubljoj meditaciji i u toku spavanja bez snova. Ovi moždani talasi isključuju spoljašnju svesnost i izvor su empatije. U ovom stanju se odvija isceljenje i regeneracija i zbog toga je dubok san neophodan za proces isceljenja. (NAPOMENA: Iz ličnog iskustva znam da se u njih može „skliznuti“ u toku meditacije i istovremeno sa dubokim zvukom se javlja specifična vibracija kroz centralni energetski kanal u telu. Efekat tog iskustava delta talasa je izuzetno regenerišući na mentalnom i na fizičkom planu.

Smatra se da su delta talasi most ka Jungovom „kolektivnom nesvesnom“.

Od rođenja pa do druge godine života, deca funkcionišu sa dominacijom delta moždanih talasa. Recimo, to je stanje kada bebe spavaju otvorenih očiju i dominacija delta talasa objašnjava zašto novorođenče ne može da ostane budno duže od nekoliko minuta. Informacije iz okruženja koje novorođenče procesira se direktno beleže u njegovu podsvest, zato što ono nema sposobnost da ih analizira, uređuje i o njima prosuđuje.

Lična karta Delta moždanih talasa

Frekvencija 0.5 do 4 Hz

Do nestabilnosti dolazi: kod povrede mozga, nemogućnosti razmišljanja (različiti uzroci), teški ADHD, nemogućnost da se telo regeneriše, nesposobnost da se revitalizuje mozak, loše spavanje…

Karakteristike: dubok san i oslobađanje hormona rasta, nesvesno stanje.

„Ulaz“ u ovo stanje je duboko spavanje, kao i pojedini depresanti.

A sada… iznenađenje… upoznajte i Ipsilon moždane talase

Y moždani talasi

Najsporiji moždani talasi uočeni su kod veoma naprednih meditanata. Oni su osnova za više moždane funkcije. Zbog sporosti ovih talasa teško ih je detektovati i izmeriti tako da se o njima veoma malo zna. Javljaju se u veoma dubokim i naprednim stanjima joge i meditacije, u ekstatičkim stanjima svesti, u duhovnim i vantelesnim mističnim iskustvima. Dosadašnja istraživanja su pokazala da se ne može predvideti kada će se ti talasi pojaviti.

Lična karta: Y moždani talasi

Frekvencija manja od 0.5 Hz

Mogu se iskusiti u veoma dubokim i naprednim stanjima meditacije, u ekstatičnim stanjima svesti.

Za sada toliko

Upoznali ste moždane talase, njihove karakteristike, mogućnosti i već naslutili kako se njima može upravljati. Pretpostavljam da već imate neke maglovite ideje kako iz stanja uzbuđenosti možete da pređete u stanje opuštenosti, kako možete da poboljšate koncentraciju i kako brzo i efikasno, bez primene bilo kakvih lekova ili psihoaktivnih supstanci možete „uskočiti“ u stanje koje želite.

Više o tehnikama i prečicama za brzo „premošćavanje“ i „surfovanje“ po moždanim talasima kao i o voljnom upravljanju – u nekom od narednih postova.

Meditacija do ponovnog susreta

Do sledećeg posta o moždanim talasima probajte jednu jednostavnu meditaciju koja će pomoći da osetite blagodeti brze regeneracije organizma kod stresnog dana ili da uđete u željene talase. Sve što treba je da pratite sledeća uputstva:

  • Sedite u udoban položaj i zatvorite oči.
  • Udahnite (raširite stomak) i izdahnite (uvucite stomak) i ponovite to 3 puta a zatim nastavite da dišete u vašem prirodnom ritmu.
  • Ispravite kičmu, opustite vilične kosti, vrat i ramena, zglobove ruku i nogu, osetite da vam je celo telo olabavljeno i opušteno.
  • Usmerite pažnju na sopstveni udah i izdah. Misli koje dolaze pustite da odu, nemojte se boriti da ih zaustavite, samo ih pustite da prođu i neka vam pažnja bude na dahu. Na laganom ritmu udaha-izdaha… Udah… Izdah… Udah…. Izdah…

Praktikujte ovu vežbu pet do deset minuta u početku i vremenom produžite trajanje vaše meditacije do 15 minuta. Kada završite meditaciju, polako otvorite oči, lagano se razmrdajte i polako pokrenite. Osetite opuštenost i lakuću koju ste kreirali.