Šta je anksioznost?
Anksioznost ili teskoba (eng. anxiety), je neprekidno emocionalno stanje strepnje i iščekivanja da će se desiti nešto loše. Karakteriše ga nelagodan, panični strah, nesigurnost, unutrašnji nemir i zabrinutost. Anksioznost može postati ozbiljan problem ukoliko simptomi postanu učestali, dugotrajni i veoma izraženi i tada ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Akutni oblik anksioznog poremećaja je panični napad – iznenadan, intenzivan napad panike, straha i užasnutosti praćen ubrzanim i plitkim disanjem, znojenjem, vrtoglavicom i osećajem da se bliži smrt.
Blaži oblik anksioznosti je osećaj straha koji se javlja u određenim situacijama koje zahtevaju izlazak iz zone komfora – preseljenje, zaposlenje, izlazak na ispit i većina ljudi je bar ponekad doživela blaži oblik anksioznosti. Nekada se više stresnih događaja skupe i stvaraju kumulativan efekat: Recimo, preseljenje u drugu državu radi posla – dva jaka stresna faktora – može izazvati značajan, gotovo parališući efekat anksioznosti. Normalna anksioznost je neprijatna ali je kratkotrajna. Može biti i podsticajna motivišući osobu da radi više i bolje. Ova vrsta anksioznosti se javlja povremeno i ne utiče na kvalitet svakodnevnog života.
Postoje različite vrste anksioznih poremećaja:
- Fobije – ekstremni strah od određenih situacija, objekata ili aktivnosti.
- Socijalna anksioznost – ekstremno jak strah od prosuđivanja drugih u socijalnoj interakciji sa ljudima.
- Opsesivno kompulzivni poremećaj – ponavljajuće neracionalne misli koje navode na specifično ponavljajuće ponašanje.
- Anksiozni poremećaj zbog odvajanja – jak strah zbog odvajanja od kuće ili voljenih osoba.
- Hipohondrija – preterana zabrinutost za sopstveno zdravlje.
- Post-traumatski poremećaj – anksioznost koja nastaje nakon stresnih i traumatičnih događaja.
Simptomi anksioznosti
Opšti simptomi anksioznosti su:
- Strah, nelagoda i panika;
- Strah od neizvesnosti, strah od gubitka kontrole nad sobom;
- Problemi sa spavanjem, nesanica;
- Bezrazložna uznemirenost;
- Glavobolja;
- Hladne, oznojane šake ili stopala;
- Nedostatak daha, plitko disanje;
- Lupanje srca;
- Pulsiranje u ušima;
- Napetost mišića;
- Tenzija i ukočenost vrata;
- Svrab ili pekuće senzacije na koži;
- Hronični umor;
- Nemogućnost da se opusti i odmori;
- Slabost u nogama i podrhtavanje nogu;
- Mučnina…
Simptoma je jako puno – gore su nabrojani samo najčešći. Postoji dosta različitih klasifikacija simptoma, a jedan dobar deo obuhvataju telesni simptomi gde se bukvalno prezentuje kako se ansioznost „oslikava“ na određeni organ ili sistem organa (npr. pojava čira na želucu, iritabilnog kolona, i sl.)
Uzroci anksioznosti
Tačan uzrok anksioznosti i paničnih napada je uglavnom nepoznat, odnosno nije tako očigledan da bi se lako mogao prepoznati . Spoljašnji uzročnici mogu biti traumatični događaji ili konzumiranje ili odvikavanje od određenih supstanci (droga, alkohol…). U tim slučajevima presudan je faktor prijemčivosti osobe za nastanak anksioznosti.
Češći uzroci anksioznih poremećaja su unutrašnji faktori. Može se reći da je nemogućnost prepoznavanja i proživljavanja emocija i emocionalnih naboja koje osoba nosi ključni uzrok kod velikog broja anksioznih ljudi. Neke osobe koje pate od anksioznog poremećaja, mogu prepoznati taj „emocionalni naboj“ i sagledati uzrok nastanka ali svejedno nisu u mogućnosti da ga se oslobode.
Anksioznost je kod nekih ljudi životna faza neprepoznate krize unutarnjeg sazrevanja, koja osobu prisiljava da se promeni, oslobodi, razreši, otpusti ili preokrene način na koji živi, radi i oseća. Ta neprepoznata kriza potpuno preplavljuje osobu i vlada njome. Strahovi i brige postaju dominantni u mislima i teško da bilo šta drugo iz života osobe može, po intenzitetu i važnosti, da nadmaši anksioznost jer je ona, za osobu koja se sa njom bori, veoma stvarna i živa.
Podsvest i anksioznost
Podsvest ima veliki uticaj na naš život, ponašanje, odluke i izbore koje pravimo. U procesu lične evolucije koja se više odvija kroz krizu nego kroz svojevoljni izbor, anksioznost se može objasniti kao stanje nastalo zbog zaglavljenosti u nestvarnom „prostoru“ između podsvesnih ometajućih uticaja i postojeće neadekvatne i nezadovoljavajuće situacije u kojoj se osoba nalazi. Anksioznost uvek upozorava da je osoba prešla sopstvenu granicu borbe sa sobom i da više nema prostora za potiskivanje i zanemarivanje sopstvenih osećanja i stvarnih unutrašnjih potreba. To je vreme u kojem je rešenje u prihvatanju i osvešćivanju podsvesnog pre nego u borbi i poricanju svega onoga što osobu udaljava od osećanja zadovoljstva i ispunjenosti.
Posmatrano kroz simptome kroz koje se anksioznost manifestuje, to jeste ponavljajuća kriza koja treba da proizvede evolutivni korak u životu osobe. Međutim, osobe koje pate od anksioznosti nisu u stanju da same objektivno sagledaju svoju situaciju a još manje sopstvenu percepciju i reakciju na spoljašnje nadražaje bilo koje vrste, niti emocije koje je preplavljuju.
Anksiozna osoba ima specifičnu percepciju događaja, situacija, odnosa i reaguje instinktivnim mehanizmom „bori se ili beži“. Za nju iz svega vreba iracionalna i predimenzionirana opasnost, nepoverenje i očekivanje da se desi nešto loše. Sam po sebi mehanizam „bori se ili beži“ nam je urođen i potreban. Problem je to što anksiozna osoba ostaje zaglavljena u toj instinktivnoj reakciji na neprijatan događaj ili stresni nadražaj i nastavlja da funkcioniše u mentalnoj napetosti i fizičkom grču.
Neki klijenti su svesni te napetosti dok drugi uopšte nisu svesni da im je telo u grču i da se neprestano bori za preživljavanje i opstanak. Nesvesno su anksioznost prisvojili kao odbrambeni mehanizam još u detinjstvu. Hiperaktivna deca su već prisvojila anksioznost kao odbrambeni i zaštitni mehanizam i kada odrastu veoma im je teško da uopšte razumeju kako se živi bez unutrašnje anksioznosti sa kojom su se saživeli i ceo život je nose.
Vremenom oklop anksioznosti postane pretežak i osoba postaje hronično umorna, ravnodušna i tupa – oseća da stagnira, vrti se u krug i kao da se „gasi“ iako u nekim slučajevima, spolja to može kompenzovati nastojanjem da normalno radi i funkcioniše.
Povremeni napadi panike sa javljaju kada neko snažno osećanje pokuša da se ispolji i biva blokirano jer je telo izgubilo sposobnost da pusti i proživi osećanja i zato počinje da se guši. Panični napad je tada borba sa samim sobom, odnosno borba prirodne potrebe da se osećanja proživljavaju sa anksioznim mehanizmom koji je osoba sama stvorila. Na žalost, osoba tu paničnu krizu ne može sama da shvati kao priliku za proboj i oslobođenje već je uvek doživljava kao smrtnu pretnju.
Šta je zajedničko svim anksioznim poremećajima
Iako je manifestacija anksioznosti kod mnogih ljudi slična, uzroci su veoma različiti ali nekoliko sledećih karakteristika je svojstveno svima, a to su strah, borba i nemir.
Većina anksioznih osoba se spremno upušta u borbu sa anksioznošću. U većini slučajeva rezultat izostaje zato što je upuštanjem u borbu preskočen prvi korak a to je – prihvatanje slabosti koja je ostala zamaskirana pojavom anksioznog poremećaja. Slabost uvek gura strah u prvi plan i time „kupuje vreme“ da što duže ostane skrivena ne hajući što time produžava agoniju koju je u osobi stvorila. Zvuči paradoksalno ali, sve naše slabosti su u suštini veoma snažene i duboko ukorenjene i samim time pokreću jak strah koji ih štiti od ispoljavanja. Deluju kao snažni naboji i utiču na osobu tako da ih usvaja i doživljava kao deo svoje prirode, svog karaktera i identiteta.
Ako preskočimo prvi korak u toj krizi, slabost će ostati neosvešćena i svakim danom će postajati sve jača. Prepoznavanjem, razumevanjem i prihvatanjem slabosti njen naboj menja svoju prirodu i tako integrisana u ličnost osobe poprima novu kvalitetniju esenciju a osoba biva oslobođena naboja slabosti i taj proces prepoznaje i doživljava kao transformaciju, kao novo „rođenje“.
Lečenje anksioznosti
Anksioznost se danas obično leči lekovima uz psihoterapiju. Rezultati takvog pristupa lečenju su različiti a uspeh zavisi od toga šta je uzrokovalo anksioznost.
Telesni problemi kao uzrok anksioznosti
Naučna istraživanja objavljena u poslednjih pet godina, pokazuju da anksioznost može da bude uzrokovana na fizičkom nivou što se povezuje sa propustljivim crevima i mikrobiomom. Ukoliko postoji dugotrajni poremećaj crevne flore to može dovesti do ozbiljnog nedostatka nutritiva i iscrpljenosti organizma. Naročito je važno proveriti nivo vitamina D3, B6, B12, K2 i Cinka jer nedostatak ovih elemenata može izazvati anksioznost. Čak i fizički problemi kao što je npr. hijatus hernija – mogu konstantno izazivati određenu dozu anksioznosti, a pri većem stresu biti i okidač i za napad panike. Zato telesen probleme treba pažljivo ispitati i videti šta je uzrok čemu.
Disanje kao pomoć kod napada panike i jake anksioznosti
Sledi vežba disanja koja će pomoći da se brzo oslobodite anksioznosti.
Sedite udobno, savijte kolena, ispravite kičmu i opustite ramena, vrat i vilične kosti. Zatvorite oči. Udahnite kroz nos i dok udišete, stomak treba da se širi prema šaci. Šaka na grudima treba da ostane nepomična.
Izdišete kroz nos i istovremeno uvlačite stomak, koristeći mišiće da stomak uvučete do kraja. I najmanje pomeranje šake koju držite na grudima je znak da dišete i plućima a ne samo stomakom. Ponovo udahnite i izdahnite na isti način.
Ovu vežbu disanja radite 3-5 minuta u akutnim stresnim situacijama ili kada osetite da će krenuti anksiozni ili panični napad.
Ponavljanjem ove vežbe disanja ćete postati opušteniji i vremenom ćete spontano uspeti da dišete samo stomakom, a to je potvrda da ste postigli prirodno disanje.
Ako ste u prilici ili vam je lakše, vežbu možete raditi u ležećem položaju:
Lezite na leđa, na krevet ili na ravnu površinu. Blago savijte kolena. Stavite desnu šaku na gornji deo grudi a levu ispod rebara, na sredinu tako da možete osetiti pokretanje dijafragme dok dišete.
Udahnite kroz nos i dok udišete, stomak treba da se širi napred, ka šaci. Istovremeno, šaka na grudima treba da ostane nepomična.
Izdišete kroz nos, istovremeno uvlačite stomak koristeći mišiće tako da stomak uvučete do kraja.
Kako theta healing rešava problem anksioznosti
Iz iskustva u radu sa klijentima koji imaju anksioznost i panične napade a koristeći theta healing – zaključila sam da je neophodno uključiti nekoliko elemenata u proces rada da bi se osoba trajno „oslobodila“ anksioznosti i paničnih napada. Kažem oslobodila zato što je anksiozna osoba zaista zarobljena. Mentalno je napeta i uznemirena, emocionalno blokirana, energetski oklopljena a telesno kruta. Da bi se uklonio oklop, koristim proces od četiri koraka u radu sa klijentima:
Prvi je pronalaženje uzroka napetosti na mentalnom nivou. Za to koristim proces istraživanja životne linije klijenta da bih pronašla ključnu tačku u kojoj je nastala forma anksioznosti i kasnije se samo razvijala. To mogu biti različite neprijatne ili traumatične situacije u ranom detinjstvu koje su ostale nerazrešene i duboko potisnute. Često su to svađe roditelja i odnos uže porodice prema detetu, dok su traumatična iskustva u školi i pubertetske krize sazrevanja još više jačale taj mehanizam koje je dete nesvesno izgradilo.
Sledeći korak je otkrivanje emocionalne pozadine i sadržaja ključnih tačaka u nastajanju anksioznosti, odnosno osvešćivanja dugotrajnih osećanja kojih osoba uopšte nije bila svesna ili ih je nečim kompenzovala. U tom procesu je bitno jasno razmotriti „emocionalnu mrežu“ – potisnute i kompenzovane emocije.
Posebnim vežbama disanja se razgrađuje energetska oklopljenost, oslobađa energetski naboj koji se ispoljavao kroz anksioznost i time se pravi prostor za povezivanje mentalnog, emocionalnog energetskog i fizičkog aspekta osobe. Tada osoba ponovo počinje da oseća sebe i da prepoznaje svoja osećanja kakva zaista jesu puštajući ih da se telesno prožive.
Za telesno „oživljavanje“ anksioznih osoba koristim pokrete koji treba da budu prilagođeni osobi i istovremeno povezani sa mentalnim, emocionalnim i energetskim aspektima osobe jer se na taj način postiže trajno oslobođenje od anksioznosti.
Veoma je važno da klijent razume svoj proces oslobađanja od anksioznosti jer kroz to doživljava transformaciju i sazrevanje što daje novi kvalitet životu i odnosima sa porodicom i ljudima iz okruženja. I što je najvažnije, konačno spoznaje sebe bez anksioznosti, grča i napetosti otkrivajući i prihvatajući svoju pravu prirodu.
