O kakvoj neprijatnostima je reč? Najčešće: Otežano disanje, povremeno preskakanje ili nepravilan rad srca, osećaj teskobe, gastritis, nadutost, mučnina, glavobolja, otežano gutanje i gorušica, bol u abdomenu, loše varenje… Ima još – ali negde moramo da stanemo (u nastavku teksta biće duži spisak simptoma).
Sve spomenute neprijatnosti mogu izazvati dodatni strah i napade anksioznosti pa i panike, a kada te kratke epizode prođu, nesvesno i vrlo lako dolazi do „prisvajanja“ anksioznosti u iščekivanju novog napada. Začaran krug je stvoren a sa njime i prilično mizerno stanje. Tada počinje dodatno preispitivanje oko uzročnika. Mnogobrojne tegobe i ozbiljni poremećaji i bolesti organa, na izgled misteriozni, imaju često veoma opipljiv uzrok – vagus nerv.
Anatomija i funkcija Vagus nerva
Vagus nerv je najduži i najvažniji nerv autonomnog nervnog sistema. Autonomni (vegetativni) nervni sistem je deo nervnog sistema koji kontroliše rad unutrašnjih organa i žlezda i ti procesi se ne mogu voljno kontrolisati. Vagus nerv kontroliše sve nevoljne funkcije u telu: disanje, govor, gutanje, sluh, puls, krvni pritisak, varenje, cirkulaciju, rad creva, mokraćnu bešiku, orgazam, plodnost… On igra ključnu ulogu u vezi između uma i tela, a posebno u načinu na koji srce reaguje na emocije. Takođe je i jedan od mehanizama preko kojeg stres utiče na želudac i creva.
Vagus nerv (grubo prikazan žutom bojom) – povezuje gotovo sve organe u telu
Vagus je deseti nerv glave (kranijalni nerv), od ukupno 12 koliko ih ima u ljudskom telu. Označava se rimskim brojem X i zovu ga još „lutajući“ nerv. Vagus nerv izlazi iz produžene kičmene moždine (Medule oblongate koja se još naziva i „čvor života“ jer reguliše disanje, krvni pritisak i rad srca). Spuštajući se niz vrat između karotida i unutrašnjih vena, vagus nerv u samoj osnovi vrata se odvaja na levi i desni vagus i oba se spuštaju različitim putevima – levi se spušta ispred a desni se spušta iza jednjaka, a zatim oba zajedno ulaze kroz donji otvor jednjaka (ezofagealni hijatus) koji se nalazi na dijafragmi. Odatle opet odvojeno nastavljaju da povezuju sve unutrašnje organe osim nadbubrežnih žlezda.
Vagus nerv predstavlja direktnu vezu između mozga i vitalnih organa – pluća, srca, jetre, stomaka, slezine, creva i bubrega. Interesantno je da oko 80% njegovih nervnih vlakana ili četiri od ukupno pet njegovih glavnih vlakana, prenose informacije iz tela u mozak a peto nervno vlakno ide u suprotnom smeru prenoseći signale iz mozga ka telu. To znači, da se komunikacija između mozga i tela ne odvija ravnomerno – figurativno rečeno: stomak komanduje glavom – i ova činjenica govori o tome koliko stanje unutrašnjih organa može da utiče na mentalno i emotivno stanje osobe.
Vagus nerv koristi neurotransmiter* acetilholin, koji u parasimpatičkom nervnom sistemu**, stimuliše kontrakovanje mišića.
Pojašnjenje pojmova iz gornje rečenice koja je veoma bitna:
*Neurotransmiter je vrsta hemijskog prenosioca koji se oslobađa na kraju nervnog vlakna i koji omogućava signalima da se prenose sa jedne tačke na drugu, a koji stimuliše različite organe. Na primer – ako naš mozak ne bi mogao da komunicira sa dijafragmom preko aceltilholina mi bismo prestali da dišemo.
**Parasimpatički nervni sistem je deo autonomnog nervnog sistema. Odgovoran je regulaciju rada unutrašnjih organa i za stimulaciju aktivnosti kada je telo u stanju mirovanja. Zdrav vagus nerv omogućava pristup delovima mozga koji su odgovorni za kreativnost, viša znanja i donošenje složenih i ozbiljnih odluka. Kada vagus nerv nije zdrav, osoba ima pristup samo delu mozga koji kontroliše primarni instinkt „bori se ili beži“ a to je mehanizam koji je aktivan kada ste pod stresom.
Slikovitije prikazana funkcija vagus nerva
Osvrnimo se na samo jednu sasvim uobičajenu situaciju – pojeli ste kompletan i ukusan obrok i seli da odmorite i opustite se. Toliko ste se opustili da ste skoro zadremali. I dok vi „lenjstvujete“ jedan deo vašeg nervnog sistema radi punom parom – parasimpatički nervni sistem je veoma zauzet usporavanjem pulsa, regulisanjem disanja, slanjem „naređenja“ organima sistema za varenja kako da rade jer započela je faza varenja hrane. Jedan nerv tada naročito marljivo radi a to je Vagus nerv. A ako ovaj marljivi nerv-radnik nije u dobrom tonusu signali koji se kroz njega kreću mogu da prenose gomilu pogrešnih informacija do mozga i obratno i naprave zbrku koju osoba telesno i mentalno doživljava na različite načine u zavisnosti od stepena disfunkcije vagus nerva.
Disfunkcija vagus nerva može uzrokovati mnogobrojne probleme uključujući gojaznost, bradikardiju (izuzetno nizak puls) teškoće sa gutanjem, gastrointestinalne bolesti, poremećaje raspoloženja, nedostatak vitamina B12, hronična zapaljenja…
Simptomi koje se javljaju kao posledica njegove disfunkcije:
- otežano gutanje tečnosti;
- teškoće u govoru ili gubitak glasa;
- promukao ili šišteći glas;
- anksioznost i panični poremećaj;
- depresija i „magla u glavi“;
- bol u uhu;
- glavobolje;
- neobičan puls (usporen, ubrzan, nepravilan…);
- visok krvni pritisak/nizak krvni pritisak;
- smanjena proizvodnja stomačne kiseline;
- mučnina ili povraćanje;
- nadutost ili bol u abdomenu;
- hronična zapaljenja;
- neplodnost;
- dijabetes;
- poremećaj rada bubrega;
- parkinsonova bolest;
- grčevi u mišićima – (obično se grčevi u mišićima povezuju sa manjkom magnezijuma ili kalijuma u organizmu međutim uzrok može biti i oštećenje vagus nerva);
- smanjen libido;
- …različita bizarna stanja (osećaj lupanja u stomaku, potreba da se prazne creva iako su već ispražnjena, različiti osećaji i senzacije u abdomenu za koje nema valjanog medicinskog objašnjenja a nalazi su uredni… i slično).
Ako je vagus nerv pak previše stimulisan – veoma često se kao posledica javlja i nesvestica.
Šta izaziva poremećaj funkcionisanja vagus nerva
Generalno govoreći, na funkcionisanje vagus nerva može uticati stres, nedostatak dovoljne količine telesne aktivnosti, nepravilna ishrana ili previše začinjena hrana, alkohol, pušenje i manjak sna. Nije neuobičajno da do poremećaja dođe i usled mehaničkog pritiska, bilo zbog loše posture ili „uklještenja“ nerva – a mesta gde se to može dogoditi ima ne pretek: ipak je ovo najduži nerv u organizmu.
Veoma čest uzrok je bilo koji poremećaj u gastrointestinalnom traktu – obilni obroci, „pomeren želudac“ ili hijatusna hernija što izazva pritiskanje vagus nerva i njegovu iritaciju a samim tim i neki od navedenih simptoma. Loše držanje tela i slab tonus mišića, konzumiranje alkohola i prejaka i previše začinjena hrana (recimo tzv. „brza hrana“) može izazvati zastoj u radu vagus nerva.
Neke supstance kao što su botoks i teški metali (živa, olovo) mogu se umešati u proizvodnju acetilholina. Botoks može da „isključi“ vagus nerv što opet može dovesti do većih zdravstvenih komplikacija. Živa blokira delovanje acetilholina, neurotransmitera preko kojeg nerv vagus obavlja komunikaciju.
Leptirići i različiti osećaji u stomaku
Kada ljudi kažu da imaju leptiriće ili neki čudan osećaj u stomaku – to nije plod njihove mašte jer instinkti u crevima su pravi pravcati nervni signali koji nas mnogo puta vode u životu – jedino je razlika koliko ko veruje svojim telesnim porukama. U stvari 90% impulsa koji se kreću vagus nervom dolazi ne iz mozga već iz enteričnog nervnog sistema, odnosno iz solarnog pleksusa.
Enterički nervni sistem se sastoji od neurona koji leže u samom zidu creva u vidu dva nervna pleksusa. Pretpostavlja se da u ovom sistemu ima više neurona nego u kičmenoj moždini pa se naziva i „drugi mozak“. Ovaj sistem upravlja gastrointestinalnim traktom, odnosno složenim procesom pretvaranja hrane u energiju i komunicira sa centralnim nervnim sistemom preko vagus nerva. Šalje poruke koje mi osećamo u stomaku a ta komunikacija se još naziva „osa creva-mozak“. On ima svoju autonomnost ali utiče i na mozak.
Nedavne studije su pokazale da antibiotici mogu izazvati agresivnost i poremetiti ravnotežu mikrobioma u crevima. Probiotici pomažu aktivnost vagus nerva zbog njegove povezanosti sa crevima i funkcijama za varenje. Cink je takođe odličan dodatak za sve koji su izloženi stresu ili pate od drugih mentalnih pormećaja, što se takođe vezuje za vagus nerv.
Tehnike uravnoteženja vagus nerva
U određenoj meri genetski smo predodređeni na različit vagalni ton (način na koji vagus funkcioniše) ali ne znači da to ne možemo promeniti. Dobro toniranje vagus nerva igra ključnu ulogu u upravljanju telom, mozgom i zdravljem.
Iako se vagus nerv može stimulisati električnim uređajem, postoje jednostavni i prirodni načini da se poveća i uskladi vagalni ton, tj. da se izazove parasimpatički odgovor u telu. Vagus nerv se može tonirati i jačati na sličan način kao što radimo sa mišićima.
Kada je vagus nerv dobro toniran, krvni pritisak se stabilizuje, imuni sistem funkcioniše na optimalnom nivou, disanje se samo po sebi koriguje, poboljšava se digestivni sistem, kvalitet sna i raspoloženje – praktično, celokupno zdravlje postaje bolje.
Prirodno balansiranje vagus nerva
1. Opuštanje i meditacija – Na prvi pogled previše jednostavna i može se reći uobičajena preporuka kad god se govori o zdravlju. Učenje veštine kako da istinski budete smireni i opušteni je najbolji način da stimulišete vagus nerv, a samim tim regulišete gore navedene simptome i zdravstvene probleme.
Odaberite onu vrstu relaksacije koja vam najviše odgovara – meditirajte na dah, radite vođene meditacije i vizualizacije, molitve ili neku drugu veštinu koja će smiriti vaš um i pomoći da opustite telo.
2. Sporo stomačno disanje – Postoji veliki broj različitih vežbi disanja koje mogu pomoći da postignete prirodno disanje – stomačno disanje. Tako dišu bebe i mala deca sve dok ne podlegnu raznim uticajima savremenog načina života i to jednostavno zaborave. Vredi uložiti malo truda jer je korist koja se dobija mnogostruka. Naročito efikasne su vežbe disanja ćigonga i krija joge – jednostavne su i mogu se lako naučiti. Za one koji ne mogu da savladaju proces prirodnog disanja tu su i radionice na kojima ćete naučiti različite vežbe prirodnog disanja. Više detalja na stranici o radionicama.
Kada dišete sporijim ritmom, sa približno jednakim udahom i izdahom smanjuje se puls i vagus nerv sakuplja signale od svih organa u telu i šalje poruku mozgu da je stanje u organizmu mirno i da može da uđe u mod „odmori se i vari“. Ovaj mehanizam pomaže u snižavanju krvnog pritiska i otklanjanju nervoze. Takođe pomaže da se „isključi“ automatski stresni odgovor na neprijatne ili izazovne situacije i da se povrati mir i staloženost koji su bili narušenim stresom.
Savet+: Ritam od 5 do 7 udaha u minutu je veoma povoljan za optimalno funkcionisanje vagus nerva.
3. Joga, Ćigong i Tai či – Sve tri veštine u vežbanje uključuju pokret, disanje i svesnost, što aktivira vagus nerv i parasimpatički nervni sistem generalno. Naročito je efikasno za osobe koje pate od anksioznosti i depresije. Sprovedene su brojne studije o efikasnosti ovih veština ne samo za stimulaciju vagus nerva već i o uticaju njihovog praktikovanja na kompletno psihofizičko stanje organizma. Rezultati su više nego impresivni.
4. Hladnoća – Studije su pokazale da se telo prilagođava hladnoći. Svako izlaganje hladnoći smanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema („bori se ili beži“) i pojačava aktivnost parasimpatičkog sistema („odmori i svari“) i taj proces se odvija posredstvom vagus nerva. Bilo kakvo kratkotrajno izlaganje hladnoći, tuširanje hladnom vodom i potapanje lica u hladnu vodu takođe stimuliše vagus nerv. Određenom broju ljudi neće prijati tuširanje hladnom vodom, ali zato mogu primeniti potapanje lica u hladnu vodu.
5. Pevanje – Određeni način pevanja stimuliše vagus nerv – pevanje duhovne muzike, pevanje mantri i specifični način „zujanja“ glasnim žicama stvara vibraciju koja stimuliše vagus nerv. Otkriveno je da pevanje povećava nivo oksitocina, koji je poznat kao hormon koji povećava poverenje, bliskost i ljubav.
6. Grgoljenje – Još jedan jednostavan način za stimulaciju vagus nerva je grgoljenje vode u ustima čime se stimulišu mišići nepca koja su inervisana vagus nervom.
7. Masaža – Vagus nerv možete stimulisati masiranjem stopala zajedno sa karotidnim sinusom, koji se nalazi uz arterije vrata. Masažom stopala ćete smanjiti ubrzan rad srca i visok krvni pritisak. Masaža pritiskanjem takođe aktivira vagus nerv. Kod beba se koristi za stimulaciju dobijanja na težini tako što se stimuliše rad creva a time se posredno stimuliše vagus nerv.
8. Smejanje – Smeh stimuliše vagus nerv. Osećaj sreće i smeh su prirodni stimulatori imuniteta. Sve je popularnija Joga smeha i to je još jedan jednostavan i lak način da stimulišete vagus nerv i poboljšate imunitet.
U nekim slučajevima nakon preteranog smejanja može se javiti i mokrenje, kašalj, pokretanje u crevima sve kao rezultat prevelike stimulacije vagus nerva.
9. Vežbanje – povećava vaš hormon rasta, podržava moždane mitohondrije i pomaže da povratite kognitivne sposobnosti, stimuliše vagus nerv i pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Umereno vežbanje stimuliše i pokretljivost creva.
Na nekim od gore navedenih simptoma može se uspešno raditi i tehnikom theta healing.
Umesto zaključka
Ako ste se pronašli u ovom tekstu i zaključili da je ono ništa ipak nešto tj. poremećeni vagus nerv, nadamo se da ćete biti istrajni i uspeti da sa nekim od gore spomenutih načina balansirate vagus nerv a time harmonizujete i celo telo. Budite istrajni i strpljivi i javite kakvi su rezultati. Ukoliko pored poremećaja vagus nerva imate i neki drugi poremećaj mehaničke prirode – kao što je npr. hijatusna hernija (kila na želucu, želudačna kila) svakako da vaš plan oporavka treba da obuhvati i strožiji režim ali i dodatnu dozu strpljenja i svakodnevne predanosti zadatku isceljenja.
